Višegodišnja zeljasta biljka sa horizontalnim rizomom. Herba je aromatičnog mirisa i ukusa. Stabljika je visoka od 20 - 50 cm tamnozelena, često ljubičasta. Listovi su na lisnoj dršci, liska je jajastog oblika celog oboda. Na licu i naličju lista nalaze se žlezde. Po tri cveta složena su u sedeće cvasti, ove u pazušne prividne klasiće koji zajedno grade metlice. Krunični listići su svetlocrveni do tamnocrveni. Plod je orašica. Široko je rasprostranjena vrsta, koja raste na sušnim obroncima do 2000 m nadmorske visine. Ukusa je oporog i gorkog. Spada u grupu aromatičnih oporih, gorkih neotrovnih droga koje se u nas mnogo cene. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slično majčinoj dušici.
U lekovite svrhe koristi se vršni deo biljke i etarsko ulje koje sadrži timol, karvakrol, cimen i dipenten. Etarsko ulje vranilovke je vrlo antiseptično, jer ima 50% timola. Seku se vrhovi grančica u cvetu, oko 20 cm dugački, vežu u kitice i suše na jakoj promaji. Vranilova trava se najčešće koristi kao čaj za opuštanje grčeva organa za varenje, kod otežanog lučenja žuči i blažih proliva. Utiče na izlučivanje urina. Blagotvorno deluje kod nazeba, gripa i kašlja. Spolja se koristi kod raznih upala kože i sluznice, a naročito za ispiranje hemoroida. Od etarskog ulja vranilove trave izrađuju se preparati koji deluju na izlučivanje urina i na upalu mokraćnih puteva. U kombinaciji sa uljem ruzmarina upotrebljava se spolja za utrljavanje u lečenju reumatizma i obolelih zglobova. Omiljena je začinska biljka. Nazivaju je vranilovkom zato što je do otkrića sintetskih boja upotrebljavana za crno bojenje vune.