Kada pokidate npr. list nane, žalfije, iglicu bele jele, ili prstima pritisnete koru nekog citrusnog ploda, na površinu izbija tečna supstanca - etarsko ulje. Etarsko ulje (ne eterično, ne esencijalno) nastaje aktivnošću endogenih i egzogenih sekretornih biljnih tkiva uglavnom viših biljaka (familije Asteraceae, Lamiaceae, Hypericaceae, Rutaceae, Myrtaceae, Iridaceae, Zingiberaceae, Lauraceae, Valerianaceae). Količina i hemijski sastav etarskih ulja zavisi od nekoliko činilaca, od kojih su najvažniji: genotip (u okviru iste vrste može postojati više ''rasa'' – hemotipova biljaka), vreme prikupljanja biljne sirovine, ekološki faktori (vlažnost, temperatura, sastav zemljišta), način obrade biljne sirovine i način dobijanja etarskih ulja.
Etarska ulja su lokalizovana u različitim delovima biljaka - koren, stablo, list, cvet, plod, a dešava se i to da se u različitim delovima iste biljke može naći delom izmenjen ili potpuno različit sastav etarskog ulja (npr. u zrelom i zelenom plodu).

 

Biološka uloga etarskih ulja je da privlače insekte koji pomažu u oprašivanju i sprečavaju štetne insekte, mogu da inhibiraju klijanje semena kako drugih tako i sopstvenih biljaka, mogu da zaštite biljku od napada životinja, stvaraju specifičnu mikroklimu koja ih štiti od prekomerne transpiracije, štite biljku od infekcije, tj. sprečavaju razvoj mikroorganizama.
Etarska ulja nisu ulja u klasičnom smislu te reči, po hemijskom sastavu se razlikuju od biljnih i životinjskih ulja i masti. To su lako isparljive, uglavnom bezbojne, žućkaste ili žuto zelene tečnosti (neka etarska ulja su smeđe crvene boje - cimet, karanfilić, pačuli, a etarska ulja sa azulenima mogu biti plava, zelena ili ljubičasta). Dobro se rastvaraju u nepolarnim organskim rastvaračima (etar, heksan, toluen, ksilen), u masnim uljima i koncentrovanom ili razblaženom etanolu. Teško su rastvorna u vodi, u njoj se rastvaraju samo sastojci sa kiseoničnim funkcionalnim grupama, a miris etarskih ulja potiče upravo od sastojaka sa kiseoničnim funkcionalnim grupama. Vodeni rastvori rastvorljivih sastojaka etarskih ulja nazivaju se hidrolati ili aromatične vode i nastaju kao sporedni produkti prilikom dobijanja etarskog ulja destilacijom vodenom parom. Etarska ulja imaju široku upotrebu u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji, farmaciji, medicini i aromaterapiji.
 

Hemijski sastav etarskih ulja

Glavni sastojsci su monoterpeni, seskviterpeni i nešto manje fenilpropani. Mogu se još naći diterpeni i kumarini, ali vrlo retko, kod nekih vrsta familija Apiaceae i Rutaceae. Broj sastojaka u etarskom ulju varira i kreće se između 20 i 200, i oni se prema zastupljenosti dele na glavne (zastupljeni 20-95%), sporedne (zastupljeni 1-20%), i u tragovima (manje od 1%).
Monoterpeni: ugljovodonici (p-Cimen, limonen, α-Pinen, β-Pinen), alkoholi (linalol, mentol, geraniol, terpinen-4-ol, borneol, tujol), fenoli (npr karvakrol i timol), aldehidi (neral, geranial, citronelal), ketoni (tujon, menton, karvon, kamfor, fenhon), epoksidi (1,8-Cineol, mentofuran), estri (npr. linalilacetat).
Seskviterpeni: ugljovodonici (hamazulen, germakren-D, zingiberen, β-kariofilen, β-farnezen), alkoholi (α-bisabolol, zingiberol), ketoni (valeranon, akoron, šiobunon), aldehidi (valeneral).
Fenilpropani: trans-anetol, eugenol, izometileugenol, cimetaldehid, miristicin, metilhavikol, apiol, β-azaron. Takođe, zastupljeni su i derivati benzoeve kiseline - vanilin, anisaldehid, antranilna kiselina i njeni derivati (npr. metilestar antranilne kiseline).
Ispitivanje stepena čistoće etarskih ulja podrazumeva: određivanje opštih parametara (prisustvo vode, stranih estara, masnih ulja i usmoljenih ulja u etarskim uljima, miris i ukus etarskih ulja, rastvorljivost etarskog ulja u etanolu, ostatak posle isparavanja etarskog ulja) određivanje hemijskih i fizičkih konstanti (hemijske: kiselinski broj, estarski broj, količina alkohola, količina fenola, količina aldehida, količina ketona, fizičke: relativna gustina, indeks refrakcije, temperatura očvršćavanja, ugao optičke rotacije i apsorbancija) i gasnu hromatografiju (određivanje sadržaja pojedinačnih sastojaka u izolovanim etarskim uljima). 
Etarska ulja nemaju definisanu temperaturu ključanja, sastojci frakciono ključaju u intervalu od 150 do 350 °C.

 

Botanička imena etarskih ulja

 

Korišćenje latinskih naziva biljka u obeležavanju etarskih ulja nije ispravno, jer upotreba latinskog naziva biljke ne govori ništa osim toga da etarsko ulje potiče od navedene vrste biljke. Iz latinskog imena biljke ne može se ništa saznati o potencijalnom terapeutskom dejstvu etarskog ulja. Sve biljke koje se koriste za izradu etarskog ulja, bilo da su divlje ili gajene, sastoje se od brojnih podvrsta, sorti, hibrida i klonova, i kod svakog od njih postoji značajna razlika u sastavu etarskog ulja. Hemijski posmatrano, sastav etarskog ulja kod dve sorte određene vrste je isti, ali se prisutne količine određenih sastojaka u etarskom ulju značajno razlikuju. Primera radi, na etiketi bočice etarskog ulja lavande stoji i latinski naziv biljke, Lavandula angustifolia, i taj mehanizam obeležavanja se koristi isključivo u komercijalne svrhe (reklama i prodaja), a realno, gajena lavanda dolazi u vidu nekoliko podvrsta i brojnih sorti, ali nigde nećete naći da je na pakovanju etarskog ulja navedeno pravo botaničko ime biljke iskorišćene za dobijanje etarskog ulja. Navođenje latinskog naziva biljke je u potpunosti obesmišljeno u slučajevima gde se konačan proizvod dobija mešanjem etarskih ulja različitih podvrsta/sorti iste biljne vrste (ili u slučajevima mešanja etarskih ulja sa pojedinačnim sintetički dobijenim komponentama).
Pravilno označavanje etarskih ulja korišćenjem latinskih naziva biljaka bi bilo ono koje uključuje precizan botanički naziv korišćene podvrste ili sorte, potom hemotip etarskog ulja, kao i njegov hemijski sastav. Tako bi npr. etarsko ulje ruzmarina moralo na etiketi da sadrži informaciju da li je u pitanju hemotip cineol, hemotip borneol ili hemotip verbenon. Hemijskim ispitivanjima timijana (Thymus vulgaris) širom sveta, utvrđeno je postojanje šest hemotipova - geraniol, linalol, γ-terpineol, karvakrol, timol i trans-tujon-4-ol (terpinen-4-ol). Ovakva klasifikacija etarskih ulja po hemotipovima je neophodna, pogotovo kod rodova biljaka koji sadrže veliki broj vrsta kod kojih postoje velike razlike u sastavu etarskih ulja. Međutim, takva klasifikacija najčešće izostaje (čast izuzecima), a sve naravno zbog profita. Takođe, ima slučajeva, poput etarskog ulja cimeta, gde se na bočicama uopšte ne navodi da li je u pitanju etarsko ulje kore ili lista cimeta, koja se razlikuju, kako po sastavu, tako i po ceni (od lista je dosta jeftinije).
 

Još jedna bitna stvar na koju treba obratiti pažnju kod etarskih ulja jeste činjenica da se za potrebe reklamiranja, marketinga i stvaranja profita pribeglo sledećem - kao specifične funkcije i lekovita dejstva etarskih ulja navode se specifične funkcije i lekovita dejstva biljke iz koje je etarsko ulje dobijeno. A etarsko ulje biljke i biljka nisu isto i nikako ne mogu imati isto dejstvo. Etarska ulja do dan danas jesu u solidnoj meri ispitivana, ali ni približno koliko same biljke, ali to očigledno ne predstavlja smetnju u potpuno pogrešnoj praksi izjednačavanja spoljašnjeg dejstva etarskih ulja i unutrašnjeg dejstva biljnih ekstrakata.