Ricinusovo ulje se dobija hladnim presovanjem semenki biljke Ricinus Communis.

 

 

Ovo ulje ima i unutrašnju i spoljašnju upotrebu, unutrašnju kao purgativ, a u spoljašnjoj upotrebi predstavlja jedno od efikasnijih sredstava u tretiranju i lečenju kožnih problema i bolesti. U drevnoj Grčkoj ricinusovo ulje se koristilo kao mast za telo i za poboljšanje rasta kose, u drevnom Egiptu je zabeleženo kao laksativno sredstvo, u ajurvedi se koristi kao sredstvo protiv parazita. Ono što ovo ulje čini specifičnim je ricinoleična kiselina, koje ima 90%, i koja se pokazala vrlo delotvornom i protiv parazita, virusa, bakterija i gljivica. Otpad koji nastaje nakon procesa ekstrakcije ulja iz biljke, koristi se za dobijanje ricina, jednog od jačih otrova na svetu, koji se takođe može dobiti i direktno iz semenki određenim hromatografskim tehnikama. 2004. godine je iz US baze patenata zvanično uklonjen patent za proizvodnju ricina, koji se od prvog svetskog rata koristio kao hemijsko-biološko oružje. Ali da se vratimo na ricinusovo ulje, koje nije otrovno, štaviše jako je zdravo i korisno (s napomenom da ricinusovo ulje ne bi trebalo da upotrebljavaju osobe sa bubrežnim problemima i trudnice). Odličan je lek protiv zatvora, i odlično rešava probleme sa cirkulacijom. Pomaže kod manjih ogrebotina i posekotina, čisti i hidrira kožu, podstiče rast trepavica, obrva i kose, podstiče stvaranje kolagena i elastina, što smanjuje stvaranje bora. Takođe, ricinusovo ulje odlično skida šminku.