Višegodišnja zeljasta biljka sa mlečnim sokom. Rizom kratak, koren vretenast. Listovi obrazuju prizemnu rozetu, lancetasti, objajasti i najčešće testerasto usečeni. Cvetovi su jezičasti, žuti, brojni i sakupljeni u cvast glavicu. Plod je sitna orašica. Široko je rasprostranjena vrsta, raste na livadama, pašnjacima, pored puteva i na njivama. Maslačak se razmnožava semenom koje vetar nosi kao padobrane, jer su semenke vrlo lake i imaju perjanicu. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlečnog soka, koji obilato curi kad se biljka ozledi. Mlečni sok je najgorči, a u njemu ima najviše lekovitih sastojaka.
U lekovite svrhe koristi se koren, ređe nadzemni deo biljke u cvetu. Koren se koristi za poboljšanje apetita, jačanje organizma, kod poremećaja varenja i poremećaja stvaranja i lučenja žuči, pospešuje menstruaciju, jača želudac i čisti krv. Koren maslačka sadrži inulin (polisaharid sličan skrobu koji se ne resorbuje u digestivnom traktu), manit, vosak i heterozide taraksacin i taraksacerin. Taraksacin i taraksacerin su dve gorke, u vodi rastvorljive heterozidne supstancije, koje se nalaze najviše u mlečnom soku. U korenu ima još i enzima, etarskog ulja, smole, masnih kiselina, mnogo inulina i šećera. U neosapunjivom delu masti ima fitosterola, iz kojih su izolovani terpenski alkoholi: taraksasterol i beta-amirin. U listu ima inozita, sluzi, šećera, smole i taraksacina. List bran u proleće je najlekovitiji. Mladi listovi se koriste za salatu.