Ručno izrađeni sapuni se mogu napraviti na dva načina - hladnim i toplim postupkom. Do jedne tačke, oba postupka su ista - vodeni rastvor natrijum hidroksida se na određenoj temperaturi pomeša sa mešavinom ulja/masti, potom sledi mešanje do  trenutka kad sapunska masa počne da liči otprilike na puding, tj. kada na površini počnu da se pojavljuju tragovi mešanja. Hladan postupak je tu već pri kraju (ostaje da se dodaju receptom predviđeni dodaci) i potom se sapun uliva u kalupe, i ostavlja da vreme i atmosferski uslovi ''odrade'' saponifikaciju, što traje 3-8 nedelja, u zavisnosti od sastava sapuna. Topli postupak, na ovim prostorima poznatiji kao kuvanje, podrazumeva dalje kuvanje sapunske mase na vodenoj pari. Po završetku saponifikacije idu dodaci kad se sapunska masa prohladi. Kuvani sapun je odmah posle kuvanja spreman za upotrebu, ali je poželjno ostaviti ga nekoliko dana da se lepo osuši i stegne.
Verovatno zbog činjenice da izrada sapuna kuvanjem zahteva više truda i napora, sapuni izrađeni hladnim postupkom preovlađuju na tržištu ručno rađenih sapuna, kako u svetu, tako i kod nas. Pošto se za izradu kvalitetnih ručno rađenih sapuna koriste razna hladno ceđena biljna ulja, stvorena je svojevrsna dogma da je hladni postupak pravljenja sapuna pravi izbor za korišćenje hladno ceđenih biljnih ulja, jer toplota uništava/razara hladno ceđena biljna ulja, a zahvaljujući hladnom postupku ulja zadržavaju sva svoja blagodetna i lekovita svojstva. Međutim, to je samo oblik propagande, gde se preuzimaju činjenice iz jedne oblasti (ishrana/kuvanje), izvrnu iz konteksta, prilagode i potom primene u drugoj oblasti (pravljenje sapuna), u ovom slučaju sa ciljem skretanja pažnje ljudi sa jedne nepobitne činjenice - kao što je već pomenuto, sa ciljem dobijanja sapuna, vodeni rastvor natrijum hidroksida se dodaje u mešavinu ulja - onog trenutka kada prva kap rastvora natrijum hidroksida uleti u mešavinu ulja, ona prestaju da budu ulja i počinju da se pretvaraju u sapune. Dakle, posle kontakta sa natrijum hidroksidom više ne postoje hladno ceđena biljna ulja. Prosto k'o pasulj, što bi naš narod rek'o. I još treba pomenuti da se hladno ceđena biljna ulja ne dobijaju doslovce hladnim presovanjem biljne mase, to ''hladno'' presovanje se obično odvija na temperaturama između 50 i 60 stepeni celzijusovih.

Prednosti i mane hladnog i toplog postupka

Prednosti hladnog postupka se, pored kratkog vremena izrade, ogledaju i u mogućnosti ulivanja sapuna u kalupe svih mogućih oblika, obzirom da je sapunska masa u tečnom stanju. Mane hladnog postupka se ogledaju u tome što je potrebno precizno merenje natrijum hidroksida (vaga sa dve decimale), kao i u tome što u trenutku dodavanja predviđenih dodataka i etarskih ulja, natrijum hidroksid je i dalje prisutan u sapunskoh masi, a natrijum hidroksid nagriza sve sa čime dođe u kontakt, te se zbog toga ne može precizno znati šta se sve dešava u sapunu sa dodacima dok sav natrijum hidroksid nije izreagovao. I još, kod hladnog postupka se ne može znati da li je u sapunu sav natrijum hidroksid izreagovao, to se samo može utvrditi laboratorijskim ispitivanjem sapuna.

Prednosti toplog postupka su to što se tokom postupka pouzdano može proveriti da li je sav natrijum hidroksid izreagovao, i to što se dodaci i etarska ulja dodaju u sredinu gde više nema natrijum hidroksida, te kao aktivni sastojci sapuna ostaju u svom neizmenjenom obliku. Kuvanje sapuna ne zahteva nužno merenje natrijum hidroksida na dve decimale, čak i da ga ima više nego receptom propisano, sav natrijum hidroksid će tokom kuvanja izreagovati. I naravno, sapun je po završenom kuvanju odmah spreman za korišćenje.

Manu toplog postupka, pored dužeg vremena izrade i ulaganja većeg fizičkog truda i napora, predstavlja i to što se kuvani sapun teško ubacuje u pojedinačne kalupe. Po završetku kuvanja je potrebno je sačekati da se masa prohladi pre stavljanja dodataka i etarskih ulja, po dodavanju mora se brzo reagovati, jer ako se sapunska masa previše ohladi, onda ništa od sipanja u kalupe, tada se možete sa sapunskom masom igrati kao sa plastelinom i stavljati/trpati/uguravati je u kalupe. Mana može da bude i to što je krajnji proizvod rustičnog izgleda (istini za volju, ovo predstavlja manu onima koji više pažnje obraćaju na formu, a manje na suštinu).