Jednogodišnja biljka prijatnog mirisa. Stabljike su visoke 20-45 cm, razgranate, gole i mirišu na balzam. Listovi su sa lisnom drškom, rombični, celog ili nazubljenog oboda. Cvetovi su sa kratkom cvetnom drškom, po 6 složeni u pršljenove koji su približeni na vrhu stabljika. Krunični listići su crvenkaste ili bele boje. Plod je orašica. Cveta od maja do avgusta. Kod nas se gaji od davnina kao ukrasna, začinska i lekovita biljka a koristi se i u religioznim obredima. Cela biljka je prijatnog mirisa, a najviše listovi. Ukusa je gorkog i aromatično ljutog. Bere se nadzemni deo biljke u cvetu (Basilici herba) i suši u hladu na promaji. Razmnožava se semenom, koje se u bašti ili saksiji seje u martu, a mlade biljke, po dve zajedno, rasađuju u maju. U toku vegetacije neophodno je redovno okopavanje i zalivanje.
U lekovite svrhe koristi se vršni deo biljke u cvetu i etarsko ulje koje sadrži timol i karvakrol. Sadrži etarsko ulje, tanine, saponine i gorke materije. Količina etarskog ulja nije velika — iznosi svega 0,4 do 0,8% — ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima estragola, linalola, cineola i drugih antiseptičkih sastojaka koji služe kao konzervans, jer sprečavaju razvoj mnogih mikroorganizama i uništavaju ih. Koristi se kao sredstvo za umirenje, regulisanje menstruacija, protiv nadimanja i tegoba u organima za varenje i protiv nekih crevnih parazita, povećava izlučivanje mleka, otvara apetit. U semenu bosiljka ima mnogo sluzi koja služi protiv upale bubrega, mokraćnih puteva, gonoreje i belog pranja. Češća je upotreba bosiljka kao začina u jelima, a treba naglasiti da je bosiljak naša obredna i kultna biljka. Takođe služi za proizvodnju parfema i različitih pića.