KOŽA

Ljudska koža je spoljašnji omotač i najveći samostalni organ ljudskog tela. Koža sačinjava prosečno 15-20% ukupne težine čovekovog tela. Glavne fiziološke funkcije kože su: štiti telo od spoljašnjih fizičkih i hemijskih uticaja, zdrava koža sprečava prodor bakterija i virusa, učestvuje u metabolizmu vode i opštem metabolizmu, ima sekretornu funkciju, učestvuje u termoregulaciji.

Koža se sastoji iz tri osnovna sloja: epidermisa (pokožice), dermisa (krzna) i hipodermisa (potkožnog sloja). Debljina kože se kreće od 0,5 do 4mm. Najdeblja je na dlanovima i petama, a najtanja na očnim kapcima.
Epidermis je pločast slojevit epitel. U njemu su prisutne belančevine, keratin, pigment, melanin i nizak procenat vode, 7-12%. Keratociti stvaraju keratin, neprestano se dele i potiskuju ćelije iznad sebe. Keratociti i melanociti, ćelije koje stvaraju melanin, smeštene su u bazalnom delu epiderma, blizu krzna. Epidermis reaguje na iritacije (inflamacija, trauma, metabolički poremećaji), pa dolazi do ubrzane deobe keratocita i melanocita i deponovanja melanina. Ovo se manifestuje kao perutanje i tamna boja kože. Ćelije iz gornjeg dela epidermisa sprečavaju gubitak vode i sprečavaju difuziju kroz kožu, kao i prodor mikroorganizama. Iznad keratocita i melanocita nalaze se Langenhansove ćelije, koje prenose (fagocituju) antigen do odgovarajućih limfnih čvorova koji su smešteni dublje u krznu.

Krzno ili dermis – njegova osnovna funkcija je da hrani i podupire epidermis. U njegov sastav ulaze: žlezde, dlake s mišićima podizačima dlake, nervi, krvni i limfni sudovi. Vode sadrži 60-70%. Osnovna supstanca je izgrađena od mukopolisaharda, a ona dozvoljava prelazak elektrolita i hranljivih supstanci, a delimično i ćelija, od krvnih sudova do epidermisa. Ovde se stvaraju kolagena vlakna u specijalnim ćelijama. Ispod dermisa se nalazi potkožni sloj ili hipodermis, koji je rastresitiji u odnosu na krzno i povezuje kožu sa mišićima. U njemu se nagomilavaju rezerve masti.

Lojne žlezde su postavljene u površnskim delovima krzna, a najviše ih ima na prelazu kože u sluzokožu. Na funkciju ovih žlezda utiču hormoni. Žlezde postaju potpuno funkcionalne tek u pubertetu. Muški hormon testosteron prouzrokuje hiperfunkcije lojne žlezde, a estrogen dovodi do njene smanjene funkcije. Njihov sekret sebum sadrži holesterol, njegove estre, vosak, više masne kiseline i više masne alkohole, lipide, fosfolipide, skvalen i vitaminD. Sebum kožu čini mekom, formirajući površnu emulziju preko rožastog sloja i dlake. Ovo je od velike važnosti za vlažnost kože, a ima i antibakterijski efekat. Znojne žlezde su postavljene duboko u krznu, njihov izvodni kanal se uliva u folikul dlake, nešto iznad ušća kanala lojne žlezde. Njihovo lučenje odvija se pod uticajem hormona i nervnih nadražaja. Sadržaj je beličast i bez mirisa, a tek na koži pod dejstvom bakterija dobija miris. Deo epidermisa koji je uvrnut do potkožnog tkiva i oblaže dlaku naziva se folikul dlake ili dlačni folikul.
pH kože na najvećem delu površine iznosi 5,5 i blago kisela sredina ne pogoduje razvoju bakterija i gljivica. Porastom pH do 7, koža postaje veoma pogodna za stvaranje bakterijskih i gljivičnih infekcija. Boja kože zavisi od vrste i količine pigmenta u njoj, kao i od nijansi boje ćelija epidermisa i njihove prozračnosti.