Hajdučka trava (sporiš, hajdučica, stolisnik, romonika, kostret) je dugovečna zeljasta biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80cm visoka, čvrsta i obrasla dugačkim listovima koji su višestruko deljeni. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo crvenkasto ružičaste, udružene u cvasti na vrhu stabljike i raspoređene u obliku štita. Cveta tokom celog leta. Svojstvenog je mirisa, malo aromatičnog, a ukus je pretežno gorak. Hajdučka trava sadrži vitamin K, flobatanin, ahilein, cijanogene glikozide, akonitnu kiselinu, gume i etarskog ulja u rasponu od 0,05-0,4%. Etarsko ulje ponekad može biti plavičasto, zbog prisustva azulena, što zavisi od fiziološkog varijeteta, načina i vremena destilacije. U sastav etarskog ulja ulaze cineol, pinen, tujon, kariofilen, borneol, mravlja kiselina, valerinska kiselina...
Hajdučka trava je naš najpoznatiji i najčešće upotrebljavan narodni lek, kako iznutra, tako i spolja. Biljka je neotrovna, ne izaziva naviku i može se svakodnevno upotrebljavati za jačanje organa za varenje. Ulazi u sastav velikog broja čajnih mešavina. Eksperimentalno je utvrđeno da ahilein ima hemostatička svojstva i da ekstrakt iz lista sprečava razvoj patogenih klica, a ima dobro dejstvo protiv hemoroida. Daje se i protiv katara želuca, smetnji u bubrezima i jetri. Narodno ime je dobila po hajducima, koji su uvek uz sebe nosili u fini prah samleveno i prosejano lišće, koje su stavljali na rane ili u meleme za lečenje rana. Tanini i etarsko ulje iz hajdučke trave sprečavaju gnojenje rana, doprinose njihovom brzom zarastanju, kao i ublaživanju bola.