Jagorčevina (jaglika) je višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajastog oblika postepeno prelaze u lisnu dršku. Na naličju dlakavi. Krunični listići su žute boje, a cvetovi su sakupljeni u štitaste cvasti. Plod je čaura. Raste u planinskim krajevima. Droga ima slab, ali karakterističan miris, svež koren je bez mirisa. Ukusa je neprijatnog i ljutog, sličnog ostalim saponozidnim drogama. Raste po sunčanim i suvim livadama, retkim šumama, po lugovima, među grmljem i na padinama.
U lekovite svrhe koristi se rizom, koren i cvet koji sadrže glikozid primulin. U svežem korenu ima najviše saponozida.
Ukoliko je koren lošije sušen i duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. Primulae flos, cvet jaglike sadrži manje saponozida. U cvetu ima i flavonoida. Cvetove treba dobro i brzo osušiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Primulae folium, list jagorčevine ima saponozida i karotena. U svim organima jagorčevine ima mnogo vitamina C, a najviše u listu i cvetu. Koren i cvet jagorčevine koriste se kod raznih vrsta produktivnog kašlja, bronhitisa i drugih oboljenja gornjih disajnih puteva. Deluju tako što pojačavaju lučenje sluzi manjeg viskoziteta i tako olakšavaju njeno iskašljavanje. Velike doze korena mogu da izazovu povraćanje i proliv.