Višegodišnja polužbunasta vrsta. Stabljika je pri osnovi odrvenela, puzi po zemlji. Stabljika je četvrtasta, listovi su mali, jajastog oblika, goli, naspramno raspoređeni. Cvetovi su ružičaste boje sakupljeni u pršljenaste, loptaste cvasti. Plod je orašica. Široko je rasprostranjena vrsta, raste na peskovitim mestima. Cveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo aromatičnog mirisa i ukusa.
U lekovite svrhe koristi se nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu. Sa osušenih biljaka skidaju se listovi i cvetovi, a grančice se odbacuju. Droga sadrži etarsko ulje, tanine, soli jabučne kiseline i saponizide. Glavni sastojci etarskog ulja su timol, cimol, cimen i pinen. Majčina dušica se koristi u obliku čaja, ekstrakta ili sirupa, kod prehlada i za iskašljavanje. Služi za ispiranje upaljenog grla i krajnika, kod rana i posekotina. Primenjuje se i kod blažih poremećaja varenja hrane. Pojačava cirkulaciju krvi. Omiljen je lek ne samo u narodnoj nego i u naučnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se izrađuju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista. Treba naglasiti da ne treba kuvati majčinu dušicu, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. Zbog toga se preporučuje da se samo popari ključalom vodom, odmah poklopi, ostavi da stoji 2 sata.